Redatelj: Miloš Radivojević
Studentica novinarstva Una (Sonja Savić) počinje dugačak intervju sa sveučilišnim profesorom Mišelom Babićem (Rade Šerbedžija), sredovječnim intelektualcem kojeg obožavaju mladi urbani anarhisti, a na zub su ga uzeli kolege i partijski drugovi. Sociologija i ideologija ne idu zajedno. Njihov erotski nabijen odnos s vremenom preraste u dramu u kojoj nema pobjednika, premda se površno čini da profesor gubi sve, a Una može dalje s manjim oštećenjima.
Roman Una Mome Kapora poznat je svima i dugo već slovi kao nešto što se mora pročitati u mladosti, kad se tek stvara čitateljski ukus. Pitak stil kojim je dočarana intimna drama između dvoje različitih ljudi i obavijanje teških vremena i teme velom erotike osigurali su mu mjesto među novijim klasicima s prostora bivše Jugoslavije.
Naravno, Kapora s vremenom prerasteš (mada ću ga jednom sigurno obnoviti), barem ja, ali njemu ništa ne fali. Međutim, film je manjkav u mnogim prevažnim elementima. Ovo nije još jedan osvrt u kojem film gubi utrku u usporedbi s književnim predloškom zbog uobičajenih razlika između tih dvaju medija. Ne, ovdje nalazim veće propuste. Sonju Savić smatram totalnim promašajem i nevjerojatno me je živcirala. Ne znam što su redatelji nalazili u njoj da su je nekad toliko forsirali, ali svoje samodopadno preglumljivanje prezentirala je u mnogim filmovima, ne samo ovome. Ona jest atraktivna u ležernosti kojom sudjeluje u pikantnim scenama, ali svoj je filmski lik osiromašila za dramatičnost i slojevitost, a redatelj joj je to dopustio. Imam osjećaj da je bio zadovoljan spremnošću za navedene scene i da je prvenstveno s njima računao. Kako vrijeme ide, sve je više smatram lošom glumicom.
Nekako se to sve odrazilo i na Radu Šerbedžiju. On je predobar po vokaciji da bi bio loš, ali osrednjost ga povremeno načne. U ovome je filmu samo prosječan. Mnogi dobri elementi filma time su potisnuti, jer ono najvažnije, dvoje glavnih glumaca, ne funkcionira.
Ipak, prijenos romaneskne strukture i naracije dobro je zamišljen i realiziran, ali rekoh već, nema tu snage niti drame.
Svakoga dana pronalazio bi po koju zaboravljenu Uninu stvarčicu, iz koje bi ga nasmešeno gledale njene srneće oči. Kada je jedanput istresao madrac, pronašao je tri ukosnice, napukli češalj sa srebrnim zvezdama, četvrt čokolade punjene kokosom i do pola popušenu kutiju "Marlboroa". U kupatilu je otkrio ljubičasti ruž za usne i vatu. Fetišista! Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Esplanadi". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše, i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka "?" i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." I: "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona." I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena..." Ušao je u amfiteatar i kazao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž. Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?" Ovaj put, ne. Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost kad u prolazu udahnem "Cabochard" na nekoj nepoznatoj, crnomanjastoj devojci. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli ("Hvala što ne pušite!" - a pušili smo), i cvećarke koje jesu. Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama. Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Posle ljubavi, ne ostaje ništa. Sranje...
Nema komentara:
Objavi komentar